Kako reagovati u slučaju saobraćajne nezgode
Umor, stres, gužva na putevima i brz tempo života često dovode do neprijatnih situacija u saobraćaju. Uobičajeno je da se vozači u takvim okolnostima uspaniče, i na taj način situaciju učine čak i gorom nego što jeste.
Postoji određena procedura propisana zakonom i nepisanim pravilima etike kako reagovati u slučaju saobraćajne nezgode, stoga ćemo se u nastavku teksta podsetiti nekih osnovnih propisa koje čak i iskusni vozači zaboravljaju.
Ostanite pribrani i odreagujte zdravorazumski
Potrudite se da ne paničite i odreagujte zdravorazumski. Prvo ugasite motor i uključite sva četiri pokazivača pravca, kako biste ostalim učesnicima u saobraćaju ukazali na prepreku na putu.
Obucite fluorescentni prsluk koji po pravilu treba da stoji u vozilu na dohvat ruke, povucite ručnu kočnicu i izađite iz vozila. Postavite svetlosni trougao 10 metara iza vozila u naseljenom mestu, odnosno 50 metara u nenaneseljenom mestu, krećući se pažljivo po ivici kolovoza.
Prema Zakonu o bezbednosti u saobraćaju, svetlosni trougao se mora postaviti na delovima puta na kojima je zabranjeno zaustavljanje kao što su tuneli, krivine, mostovi ili nadvožnjaci.
Nakon postavljanja trokuta obavezno se pomerite sa kolovoza na sigurnu udaljenost, ili iza bankine ako se nađete na auto putu. Uobičajena greška koju vozači prave je da stoje ispred vozila dok telefoniraju, što može biti veoma opasno.
U slučaju da vas je zadesila nezgoda na putu u kojoj nije učestvovalo drugo vozilo, procenite stepen oštećenja vozila. Ukoliko automobil nije u voznom stanju, brza pomoć na putu dostupna na poziv 24 časa ono je što vam treba, pa uvek imajte broj šlep službe u telefonu.
Agencije koje se bave ovakvom vrstom usluge imaju odgovarajuće prevozno sredstvo, kao i zaposlene koji su posebno obučeni da izvuku automobil sa najnepristupačnijih mesta, i prevezu ga do obližnje mehaničarske radnje.
Preduzmite sve mere propisane zakonom
Ako je bilo drugih učesnika u saobraćajnoj nezgodi, vozač je u obavezi da pomogne povređenom licu u skladu sa mogućnostima i uslovima, ne ugrožavajući svoju bezbednost i bezbednost drugih. Takođe, dužni su da odmah obaveste policiju (192) i hitnu pomoć (194), i sačekaju do završetka uviđaja.
Krivični zakon propisuje kazne do 3 godine zatvora za bežanje sa lica mesta nezgode, što je učestala reakcija najviše kod mladih vozača prevashodno zbog neiskustva.
Takvim postupkom ujedno gubite pravo na odštetu osiguravajuće kuće. Izuzetno, vozač sme napustiti lice mesta ukoliko mu je potrebna medicinska pomoć, ili mora prevesti povređeno lice.
U tom slučaju, dužan je da se vrati na mesto nezgode čim bude u mogućnosti.
Stručnjaci savetuju da napravite fotografije kako biste imali što više dokaza o materijalnoj šteti i okolnostima pod kojima se nesreća dogodila. Iako se ne priznaju zvanično na sudu kao dokaz, fotografije mogu pomoći osiguravajućim kućama da utvrde odgovornost i visinu odštete.
Analiza mesta nesreće se vrši naknadno, a veštaci saobraćajne struke sva saznanja prikupljaju od očevidaca, učesnika u nezgodi, dokumenata i uviđajne ekipe koja je izašla na teren, zato slikama dodatno povećavate kvalitet analize.
Koristite Evropski Izveštaj o saobraćajnoj nezgodi
U saobraćajnim nezgodama u kojima nema povređenih lica i u kojima je materijalna šteta ispod 200.000 dinara, vozači mogu popuniti Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji se dobija uz registraciju automobila, i validan je umesto policijskog izveštaja svuda u Evropi.
U takvim situacijama policija neće vršiti uviđaj po službenoj dužnosti, već vozači direktno učestvuju u čitavom procesu. Za popunjavanje ovog izveštaja potrebno je da se svi učesnici usaglase ko je kriv. Da bi Evropski izveštaj o saobraćajnoj nesreći bio validan, mora imati potpis oba učesnika u nezgodi.
Nakon popunjavanja Evropskog izveštaja, vozači su dužni da uklone vozila sa kolovoza kako bi saobraćaj mogao nesmetano da funkcioniše.
Potrebno je naglasiti da potpis ne znači priznavanje krivice. Kako bi izveštaj bio punovažan, potrebno je da se oba vozača pojave kod svojih osiguravajućih kuća radi isplate štete.
Neretko se dešava da se druga strana ne pojavi, što može otežati isplatu štete oštećenom licu, stoga je to još jedan od razloga zašto je potrebno imati fotografije sa mesta nesreće. Međutim, postoje određeni slučajevi u kojima vozači gube pravo na odštetu osiguravajuće kuće.
Slučajevi u kojima osigurano lice gubi pravo na odštetu
Ukoliko vozač nije imao adekvatnu dozvolu za upravljanje motornim vozilom, gubi pravo na osiguranje i isplatu štete. Takođe, osiguravajuća kuća neće isplatiti štetu ako je vozač bio pod uticajem alkohola, opojnih droga ili zabranjenih lekova.
Iz tog razloga, mnogi vozači zovu policiju čak i kada mogu neprijatnu situaciju rešiti Evropskim izveštajem, jer postoji mogućnost da drugi vozač nije smeo da učestvuje u saobraćaju, što prema propisima automatski znači da je kriv za nezgodu.
Saobraćajna policija će izvršiti potrebna testiranja i proveriti isprave, što za vas predstavlja određenu sigurnost pri utvrđivanju krivice.
U slučaju da je nesreća nastala zbog tehničke neispravnosti vozila, vozač može ostati bez naknade štete ukoliko je znao za kvar, a nije je ga na vreme otklonio.
Kao što smo na samom početku naglasili, saobraćajne nezgode se događaju kako probnim vozačima tako i onim iskusnima. Samo trenutak nepažnje može dovesti do havarije i nesreće, stoga je važno ostati pribran i reagovati u skladu sa propisima i zdravim razumom.
