Prehlada ili alergija? Kako da razlikujete ove dve pojave

Kijanje, zapušen nos, suzne oči i umor — mnogima od nas poznati simptomi koji se najčešće javljaju u proleće ili jesen. Međutim, iako na prvi pogled deluju isto, prehlada i alergija su potpuno različite pojave.

Razlikovanje ovih stanja je ključno — ne samo zbog bržeg oporavka, već i zbog sprečavanja hroničnih problema kao što su sinusne infekcije, bronhitis ili pogoršanje alergijskog rinitisa. U nastavku teksta otkrivamo kako da tačno prepoznate razliku između prehlade i alergije, na šta da obratite pažnju i kako da se efikasno zaštitite.

Osnovne razlike između prehlade i alergije

Na prvi pogled, kijanje i curenje nosa deluju isto bez obzira da li se radi o prehladi ili alergiji. Ipak, mehanizmi koji stoje iza tih simptoma potpuno su različiti. Prehladu izazivaju virusi, najčešće rinovirusi, koji napadaju sluzokožu nosa i grla. Alergiju, s druge strane, izaziva preosetljivost imunog sistema na alergene poput polena, prašine, grinja ili dlaka kućnih ljubimaca.

Simptomi prehlade obično počinju postepeno — prvo grebanje u grlu, zatim curenje nosa i umor. Traju u proseku od 7 do 10 dana, nakon čega se stanje spontano poboljša. Alergija, međutim, traje dokle god je osoba izložena alergenu, pa može potrajati nedeljama ili čak mesecima.

Zanimljivo je da se simptomi alergije često javljaju u isto vreme svake godine (npr. proleće – polen breze, leto – trave, jesen – ambrozija), dok se prehlade mogu pojaviti u bilo kom trenutku, naročito u hladnijim mesecima.

U borbi protiv alergena iz kućnog okruženja može pomoći Bonus dubinsko pranje, jer kvalitetno dubinsko čišćenje tepiha, nameštaja i dušeka efikasno uklanja grinje, prašinu i druge čestice koje izazivaju alergijske reakcije. Za razliku od prehlade, koja se prenosi virusima i često se ne može u potpunosti izbeći, alergije se u velikoj meri mogu sprečiti preventivnim merama.

Redovno usisavanje sa HEPA filterom, brisanje prašine vlažnom krpom, provetravanje prostorija u večernjim satima kada je koncentracija polena manja, kao i korišćenje prečišćivača vazduha, znatno smanjuju izloženost alergenima.

Takođe, preporučuje se da se posteljina pere na temperaturi iznad 60°C i da se jastuci i dušeci redovno provetravaju ili profesionalno dubinski čiste. Ako imate kućne ljubimce, važno je redovno kupanje i četkanje, kao i ograničavanje njihovog boravka u spavaćim sobama. U sezoni polinacije, korisno je tuširati se i presvući po dolasku kući, jer se polen zadržava na kosi i odeći.

Simptomi koji ih razlikuju

Jedan od najboljih načina da utvrdite o čemu je reč jeste pažljivo praćenje simptoma. Kod prehlade su karakteristični bol u grlu, blago povišena temperatura, osećaj slabosti i gušći sekret, koji s vremenom može poprimiti žućkastu boju.

Kod alergije su simptomi drugačiji — nosni sekret je bistar i vodenast, kijanje je učestalo i napadi kijanja dolaze u serijama, dok su svrab očiju, nosa i ušiju vrlo česti.

Prehlada obično dolazi sa opštim osećajem umora i iscrpljenosti, dok se kod alergija ljudi uglavnom osećaju fizički dobro, osim neprijatnih simptoma u predelu nosa i očiju. Još jedan pokazatelj jeste trajanje simptoma — ako ne prolaze ni posle deset dana, i uvek se javljaju u sličnim okolnostima (npr. čišćenje kuće ili sezona cvetanja), velika je verovatnoća da se radi o alergiji.

Kod alergija se takođe mogu javiti tamni podočnjaci, natečenost kapaka i svrab nepca, što nije karakteristično za virusne infekcije. Kod prehlade, simptomi se obično pogoršavaju nekoliko dana, a zatim postepeno smiruju.

 

Kada posetiti lekara?

Iako i prehlada i alergija obično nisu ozbiljna stanja, postoje situacije kada je poseta lekaru neophodna. Ako imate visoku temperaturu preko 38°C koja traje duže od tri dana, bolove u sinusima ili uhu, kao i jak kašalj koji ne prolazi, verovatno se radi o sekundarnoj infekciji i potrebno je stručno mišljenje.

Kod alergija, zabrinjavajući znakovi su otežano disanje, zviždanje u grudima, osećaj stezanja u grudima ili naglo pogoršanje simptoma. Ovi znaci mogu ukazivati na alergijsku astmu ili anafilaktičku reakciju, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Lekar će na osnovu anamneze, pregleda i eventualnih testova (krvna slika, test na IgE antitela, kožni testovi) precizno utvrditi uzrok tegoba. Na osnovu rezultata određuje se odgovarajuća terapija — antihistaminici, kortikosteroidni sprejevi, imunoterapija ili antivirusni lekovi, u zavisnosti od dijagnoze.

Savet je da ne eksperimentišete sa terapijama „na svoju ruku“. Pravilna dijagnoza je osnova pravilnog lečenja, a time i bržeg povratka svakodnevnim aktivnostima.

Lečenje i ublažavanje simptoma

Kod prehlade, lečenje je simptomatsko — odmor, unos tečnosti, čajevi i lekovi protiv bolova i temperature obično su dovoljni. Antibiotici se ne koriste jer prehladu izazivaju virusi. Kod jače zapušenosti nosa mogu pomoći fiziološki rastvori ili sprejevi sa morskom vodom.

Kod alergija, terapija je usmerena na blokiranje alergijske reakcije. Najčešće se koriste antihistaminici (u tabletama ili kapima), sprejevi sa kortikosteroidima za nos i kapi za oči. Ovi lekovi ublažavaju simptome, ali ne otklanjaju uzrok. Imunoterapija (vakcina protiv alergije) predstavlja jedini način da se dugoročno smanji osetljivost organizma na određeni alergen.

Prirodni pristupi takođe mogu pomoći — inhalacije sa slanom vodom, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom i boravak u prostorijama sa čistim vazduhom ublažavaju tegobe. Važno je izbegavati poznate alergene, a u periodima visokog polena boraviti napolju što kraće.

Najvažnije je slušati svoje telo. Ako primetite da se simptomi uvek vraćaju pod istim okolnostima, potrebno je da preduzmete mere zaštite i konsultujete lekara. Na taj način sprečavate pogoršanje i čuvate svoje disajne puteve dugoročno.

Iako prehlada i alergija mogu delovati gotovo identično, razlikovanje ova dva stanja od suštinskog je značaja za pravilno lečenje i očuvanje zdravlja. Dok prehlada prolazi za nekoliko dana i uzrokovana je virusima, alergija je imunološka reakcija koja traje duže i zahteva specifičan pristup. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.