Primena nanotehnologije u estetskoj hirurgij

Nanotehnologija je interdisciplinarna oblast nauke i tehnologije koja se bavi manipulacijom materijala i uređaja na nanoskopskom nivou, to jest na veličinama od nekoliko nanometara do nekoliko stotina nanometara.

Možete zamisliti kolike su to veličine ako se zna da je nanometar milijarditi deo metra.

Ova oblast istražuje i koristi svojstva materijala na ovim malim skalama kako bi se stvorili novi materijali, uređaji i sistemi sa poboljšanim performansama i funkcionalnostima.

Nanotehnologija ima široku primenu u različitim oblastima, uključujući:

 

Elektroniku: Razvoj manjih i efikasnijih elektronskih komponenata i čipova.

Medicinu: Razvoj nanočestica koristi se za precizno isporučivanje lekova, dijagnostiku bolesti i razvoj naprednih medicinskih uređaja.

Materijale: Stvaranje novih materijala sa unapređenim mehaničkim, električnim, i optičkim svojstvima.

Energiju: Razvoj efikasnijih baterija i solarnih ćelija.

Okolinu: Korišćenje nanotehnologije za čišćenje zagađenih voda i vazduha.

Računare: Razvoj bržih i manjih računarskih komponenti.

Nanotehnologija ima ogroman potencijal za inovacije, ali takođe postavlja izazove u vezi sa etičkim i bezbednosnim pitanjima, uključujući potencijalne rizike za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Zbog toga su istraživanja i primena nanotehnologije često praćena strožim regulativama i etičkim smernicama.

Kratak osvrt na razvoj nanotehnologije

Nanotehnologija ima bogat istorijat, iako je kao formalna oblast nauke i tehnologije postala prepoznatljiva tek u drugoj polovini 20. veka.

Richard Feynman, američki fizičar i nobelovac, smatra se jednim od pionira u oblasti nanotehnologije. On je 1959. godine u svom čuvenom govoru “There’s Plenty of Room at the Bottom” istakao mogućnost manipulacije materijala na atomskom nivou. Ovaj govor smatra se početkom teoretskih razmišljanja o mogućnostima nanotehnologije.

Razvoj moćnih mikroskopskih tehnika (1980-1990) poput skenirajućeg tunelskog mikroskopa (STM) i atomskog sila mikroskopa (AFM), omogućio je istraživačima da vizualizuju i manipulišu materijalima na atomskom nivou. Ove tehnike bile su ključne za razvoj nanotehnologije.

Prvo pisanje nanometarskim slovima (1989): IBM-ovi istraživači prvi put su “nacrtali” slova “IBM” na površini uzorka korišćenjem pojedinačnih atoma kao “olovke”. Ovo je smatrano jednim od pionirskih eksperimenata u oblasti nano-manipulacije.

Pojava termina “nanotehnologija” (1980-1990): Termin “nanotehnologija” postao je sve popularniji tokom ovog perioda kako bi se označila nova oblast nauke i tehnologije koja se bavi manipulacijom materijala na nanoskopskom nivou.

Nobelova nagrada za Buckminsterfullerene (1996): Richard Smalley, Robert Curl i Harold Kroto nagrađeni su Nobelovom nagradom za hemiju za otkriće buckminsterfullerena (buckyballs) i drugih fulerena, što je doprinelo razvoju novih nanostrukturnih materijala.

Komercijalni razvoj i aplikacije (kasni 20. vek): Tokom 1990-ih i 2000-ih godina, nanotehnologija je postala sveprisutna u komercijalnom sektoru, sa primenama u elektronici, materijalima, medicini, i drugim oblastima.

Nanotehnologija je i dalje oblast intenzivnih istraživanja i inovacija, a njen istorijat nastavlja da se razvija sa novim otkrićima i primenama u različitim disciplinama.

 

Primena nanotehnologija uključuje u sebe i različite, do danas nepoznate rizike vezane za čovekovu okolinu, zdravstvenu sigurnost i različite druge moguće negativne efekte primene nanočestica.

Nanomedicina

Nanomedicina je grana medicine koja se zasniva na medicinskoj primeni nanotehnologija. Njen osnov čini primena nanomaterijala, nanoelektronskih biosenzora i molekulske nanotehnologije.

Poseban deo razvoja nanomedicine predstavlja segment usmeren na inženjerstvo tkiva, koja će omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim tkivima. Ovim će se u budućnosti omogućiti oporavak obolelih organa, koji neće zahtevati donatore  i koji će imunološki biti u kompatibilni sa tkivom pacijenata, kojima se vrši zamena oštećenih tkiva i organa.

Reparacija obolelih tkiva i organa i proizvodnja tkiva pogodnih za njihovu reparaciju jedan je od osnovnih zadataka u budućnosti nanomedicine. Očekuje se da će ona biti posebno atraktivna u decenijama koje dolaze. Aktuelna su i razmišljanja na temu fabrika tkiva i organa, koje bi predstavljale potpuno novu granu nanomedicine.

U fitofarmaciji to će biti proizvodnja i ekstrakcija humanih biopolimera iz biljaka nastalih ukrštanjem DNK biljaka i čoveka.

Američki naučnici sa Stanford Univerziteta su uz pomoć nanotehnologije razvili novi tretman protiv raka pluća koji ne oštećuje zdravo tkivo. Tretman se sastoji od umetanja sintetičkih nano-cevčica u ćelije raka i njihovog zagrevanja uz pomoć lasera.

Naučnici tvrde da je pričvršćivanjem antitela za nanocevčice moguće precizno naciljati tačno određeni tip ćelija kancera za razliku od standardne hemoterapije koja uzrokuje smrt ćelija tumora ali i zdravih ćelija.

Naučnici sa univerziteta British Columbia trenutno rade na nanobotovima koji će dijagnostikovati bolest i lečiti je iznutra.

Zbog svega korisnog što donosi nanotehnologija, nanomedicinska istraživanja u naprednim zemljama  imaju apsolutni prioritet u strategijama razvoja i  istraživanja.

Primena nanotehnologija u estetskoj hirurgiji

Nanotehnologija se sve više koristi u estetskoj hirurgiji radi unapređenja procedura i postizanja boljih rezultata. Srbija se može pohvaliti prvom poliklinikom za Estetsku hirugiju, Radiotalasnu hirurgiju i Implantologiju na Jugoistoku Evrope – koja u svojoj praksi primenjuje NANOTEHNOLOGIJU.

Evo nekoliko primera primene nanotehnologije u ovom polju:

Nanopreparati za negu kože: Kreme, losioni i drugi proizvodi za negu kože mogu sadržavati nanočestice koje se lako upijaju u kožu, omogućavajući dublje hidriranje i tretiranje oštećenja kože. Nanočestice mogu biti korišćene za isporučivanje aktivnih sastojaka direktno u kožu.

Nanobotske procedure: Iako ovo još uvek nije dostignuto nivoa rutinske primene, istraživači eksperimentišu sa nanorobotima koji mogu biti programirani da obavljaju precizne zadatke u telu, uključujući i sitne korekcije estetskih problema.

Nanopigmentacija i tetovaže: Nanotehnologija se koristi za razvoj trajnih šminki i tetovaža. Nanočestice pigmenta su manje i preciznije nego tradicionalne čestice za tetovaže, što omogućava preciznije crtanje i postizanje prirodnijih rezultata.

Nanomaterijali za implantate: Ugradnja implanta, kao što su silikonski implanti za povećanje grudi ili dermalni fileri za ispravljanje bora, mogu koristiti materijale sa nanostrukturom kako bi se uz bolji izgled postigla i trajnost.

Regenerativna medicina: Nanotehnologija igra ključnu ulogu u razvoju regenerativnih tretmana koji omogućavaju bržu obnovu i zaceljivanje kože nakon hirurških zahvata.

Precizno vođenje lasera: Laserska procedura, kao što je uklanjanje tetovaža ili uklanjanje dlaka, koristi precizno usmerene lasere kako bi se postigli željeni estetski rezultati. Kontrola lasera na nanoskopskom nivou omogućava precizno tretiranje.

Na osnovu svega prethodno navedenog nameće se zaključak da nanotehnologija omogućava veću preciznost i kontrolu u estetskoj hirurgiji, smanjuje rizik od komplikacija i poboljšava kvalitet rezultata medicinskih zahvata.

Međutim, važno je napomenuti da se ove tehnologije i postupci stalno razvijaju i unapređuju, pa se uvek treba konsultovati sa stručnjacima u oblasti estetske hirurgije kako bi se dobile najnovije informacije i saveti.